Ako još niste sigurni da li vam je uopšte potreban katalog, korisno je prvo pogledati koje vrste reklamnog materijala firme najčešće biraju i kada je koji proizvod najefikasniji. Kada je vrsta materijala pravilno određena, mnogo je lakše doneti sve naredne odluke o njegovoj izradi.
Kako najbrže izabrati katalog ili brošuru?
Ne počinjite od papira ili dizajna. Najpre uskladite format, količinu sadržaja i povez sa načinom na koji će se publikacija koristiti.
A4, A5 ili poseban format?
A4 je bolji kada imate mnogo fotografija i podataka, dok je A5 praktičniji za nošenje i deljenje. Nestandardni format birajte kada zaista doprinosi izgledu i nameni.
Prvo sadržaj, pa broj strana
Ne sabijajte informacije da biste dostigli unapred zadat broj strana. Kod klamovanih publikacija broj strana se najčešće planira u grupama od četiri, dok kod drugih poveza pravilo zavisi od izrade.
Klamovanje ili lepljeni povez?
Klamovanje je praktično za tanje brošure, dok je lepljeni povez pogodniji za obimnije kataloge kojima je potreban ravan hrbat i izgled sličniji knjizi.
Katalog, brošura ili presavijeni letak?
Granica između kataloga i brošure nije uvek određena tačnim brojem strana. Dve publikacije mogu imati sličan obim, ali potpuno različitu namenu. Zato je korisnije posmatrati šta materijal treba da uradi nego pokušavati da ga svrstamo samo prema debljini.
Kada ima smisla katalog?
Katalog je dobar izbor kada postoji veća količina informacija koju treba organizovati u jasne kategorije. To mogu biti proizvodi, kolekcije, tehničke karakteristike, modeli, varijante, usluge ili projekti.
Tipičan primer je proizvodna firma koja ima nekoliko grupa proizvoda, a unutar svake grupe više modela sa fotografijama, oznakama i tehničkim podacima. Jedan letak tu više nije dovoljan jer korisniku treba pregledna publikacija kroz koju može da se kreće, poredi opcije i vraća se na određene stranice.
Katalog zato ima posebno smisla za nameštaj, građevinsku opremu, tehničke proizvode, veleprodajni asortiman, turističke programe, modne kolekcije, enterijerska rešenja i druge ponude sa većim brojem stavki.
Njegova glavna vrednost nije samo u tome što može da sadrži mnogo informacija. Dobro organizovan katalog pomaže korisniku da tu količinu informacija razume.
Kada je brošura bolji izbor?
Brošura je najčešće kompaktnija i usmerena na jednu jasnu temu. To može biti predstavljanje kompanije, određene usluge, projekta, događaja, investicije ili ograničene grupe proizvoda.
Na primer, firma može imati veliki katalog celokupnog asortimana i posebnu brošuru za jednu novu liniju proizvoda. Arhitektonski studio može napraviti brošuru sa odabranim projektima, dok hotel može predstaviti smeštaj, sadržaje i dodatne usluge kroz nekoliko pažljivo raspoređenih celina.
Kod brošure je obično važnije da čitalac brzo razume glavnu poruku nego da dobije potpun popis svega što firma nudi.
Kada je dovoljan presavijeni letak?
Ako treba predstaviti jednu akciju, nekoliko usluga, kratak cenovnik, program događaja ili ograničen broj informacija, višestranična publikacija možda uopšte nije potrebna.
Presavijeni letak može biti praktičniji i povoljniji, posebno kada se materijal deli u većem broju primeraka i očekuje se da korisnik informacije pročita brzo.
| Vrsta publikacije | Najbolja namena | Obim sadržaja | Tipična upotreba |
|---|---|---|---|
| Presavijeni letak | Jedna ponuda ili kratka prezentacija | Mali | Podela, promocije, događaji i prodajna mesta |
| Brošura | Predstavljanje firme, usluge, projekta ili manje ponude | Srednji | Prezentacije, poslovni sastanci, prodaja i događaji |
| Katalog | Veći broj proizvoda, kolekcija ili kategorija | Veći | Prodaja, distributeri, saloni, sajmovi i poslovni sastanci |
Kako odrediti format prema sadržaju i upotrebi?
Format utiče na mnogo više od izgleda. On određuje koliko prostora postoji za tekst i fotografije, koliko je katalog praktičan za nošenje, koliko mesta zauzima na stolu ili polici, kako se pakuje i distribuira, ali i koliko racionalno može da se proizvede.
Zbog toga ne postoji jedan najbolji format kataloga. Postoji samo format koji je bolje ili lošije usklađen sa konkretnom namenom.
A4 format – kada su fotografije i informacije prioritet
A4 daje dovoljno prostora za veće fotografije, tehničke tabele, grafikone, detaljnije opise i složenije rasporede sadržaja.
Zbog toga je pogodan za kataloge kod kojih čitalac treba da proučava ponudu, a ne samo da stekne prvi utisak. Ako jedan proizvod zahteva fotografiju, naziv, opis, šifru, dimenzije, nekoliko karakteristika i varijante, veći format može značajno olakšati organizaciju stranice.
A4 dobro funkcioniše i kada katalog uglavnom ostaje na jednom mestu: u prodajnom salonu, kancelariji, na stolu tokom poslovnog sastanka ili kod distributera.
Međutim, veće nije automatski bolje. A4 zauzima više prostora, manje je praktičan za nošenje i može biti zahtevniji za distribuciju. Ako materijal treba da se deli stotinama posetilaca sajma koji će ga nositi zajedno sa drugim promotivnim materijalima, manji format može imati više smisla.
A5 format – dobar odnos prostora i praktičnosti
A5 je čest izbor za poslovne brošure i manje kataloge jer pruža dovoljno prostora za dobro organizovan sadržaj, a istovremeno je praktičan za držanje, nošenje i deljenje.
Odgovara publikacijama u kojima jedna strana ne mora da sadrži veliki broj tehničkih informacija. Može biti vrlo dobar izbor za predstavljanje firme, usluga, manjeg broja proizvoda, turističke ponude ili programa događaja.
Važno je, međutim, da se sadržaj za A5 planira kao A5 sadržaj.
Ako se već pripremljen A4 katalog jednostavno smanji na polovinu veličine, smanjuju se i tekst, tabele, fotografije, razmaci i svi drugi elementi. Ono što je na većoj strani bilo čitljivo može na manjoj postati zbijeno i naporno za korišćenje.
Kod manjeg formata zato treba više uređivati sadržaj, a ne samo smanjivati elemente.
Kvadratni i nestandardni formati – kada izgled opravdava složeniju izradu
Kvadratni katalog može biti vizuelno veoma upečatljiv. Posebno dobro funkcioniše kod mode, dizajna, enterijera, arhitekture, hrane i drugih oblasti u kojima fotografije i identitet brenda imaju veliku ulogu.
Nestandardna dimenzija takođe može pomoći da se publikacija razlikuje od većine materijala koje korisnik dobija.
Ipak, originalniji format nije automatski i bolji format.
Standardne dimenzije su široko zastupljene i zato što omogućavaju racionalno korišćenje papira i proizvodne opreme. Kod pojedinih nestandardnih dimenzija može ostati više neiskorišćenog dela tabaka, može biti potrebno dodatno sečenje ili određena vrsta papira možda neće biti dostupna u dimenziji koja omogućava ekonomičnu proizvodnju.
Zato malu promenu dimenzije vredi proveriti pre nego što se kompletan dizajn prilagodi nestandardnom formatu. Nekada nekoliko milimetara ili centimetara razlike može imati vrlo mali uticaj na izgled kataloga, a značajan uticaj na racionalnost izrade.
Uspravni, položeni ili kvadratni katalog?
Pored same veličine, važna je i orijentacija.
Uspravni format najprirodniji je za publikacije sa više teksta, standardne fotografije proizvoda, cenovnike, tehničke podatke i klasičnu poslovnu prezentaciju. Lako se drži, lista i odlaže.
Položeni format ima smisla kada dominiraju široke fotografije. To mogu biti enterijeri, arhitektura, pejzaži, vozila, proizvodne linije ili projekti koji se prirodno predstavljaju horizontalnim kadrovima.
Kvadratni format pruža drugačiji vizuelni ritam i može biti dobar kada je važan reprezentativni utisak, ali njegovu dimenziju treba uskladiti sa sadržajem i proizvodnjom.
| Ako je prioritet | Format koji vredi razmotriti |
|---|---|
| Velike fotografije i mnogo podataka | A4 |
| Prenosivost i kompaktnost | A5 |
| Izražen vizuelni identitet | Kvadratni format |
| Široke fotografije i prikazi projekata | Položeni format |
| Jednostavnija i racionalnija proizvodnja | Standardne dimenzije |
Zašto isti format ne košta isto na svakom papiru?
Cena kataloga ne zavisi samo od broja stranica i nominalne cene izabranog papira. Važno je i koliko se racionalno završni format može rasporediti na štamparski tabak.
Zamislite da se određeni format kataloga veoma dobro uklapa u dimenziju tabaka jednog papira. Na svakom tabaku moguće je optimalno rasporediti planirane strane uz relativno malo otpada. Ako drugi papir postoji samo u većoj ili drugačijoj dimenziji, isti katalog može ostavljati više neiskorišćenog papira.
Iako razlika na jednom tabaku možda izgleda mala, ona se ponavlja kroz ceo tiraž.
Zbog toga dva papira slične nabavne vrednosti ne moraju da daju istu konačnu cenu publikacije. Na cenu utiču format, raspoložive dimenzije papira, broj strana, tiraž, povez i konkretan način proizvodnje.
U praksi je zato korisno istovremeno posmatrati format, papir i povez. Ako postoji prostor za malu korekciju dimenzije, ponekad se može dobiti racionalnije rešenje bez vidljivog gubitka u funkcionalnosti ili estetici.
Broj strana: kako planirati sadržaj bez praznih i prenatrpanih strana?
Broj strana ne treba birati nasumično niti samo na osnovu toga koliko obiman katalog želite da izgleda.
Bolje pitanje nije: „Koliko strana treba da ima naš katalog?“, već: „Koliko prostora je potrebno da korisniku jasno predstavimo ono što zaista treba da vidi?“
Prvo napravite strukturu sadržaja
Jedna od čestih grešaka je odluka da katalog, na primer, mora da ima 20 strana, a da se tek kasnije odlučuje šta će na tih 20 strana biti raspoređeno.
To često vodi u jednu od dve krajnosti. Ako ima premalo sadržaja, tekstovi se nepotrebno razvlače i dodaju se strane bez jasne svrhe. Ako sadržaja ima previše, fontovi postaju sitni, slike se smanjuju, a više različitih tema se sabija na istu stranu.
Bolje je prvo napraviti sadržajnu mapu. Odredite šta čitalac treba da vidi prvo, koje su glavne kategorije, koliko proizvoda ili usluga postoji u svakoj od njih, gde su potrebne velike fotografije i koje informacije zaslužuju sopstvenu celinu.
Tek tada broj strana dobija smisao.
Da li broj strana kataloga mora biti deljiv sa 4?
Često se može čuti da svaki katalog ili brošura mora imati broj strana deljiv sa četiri. To je korisno pravilo u određenim vrstama izrade, ali nije univerzalno za svaki mogući povez i proizvodni postupak.
Kod klamovanog poveza
Kod klasičnog klamovanja štampani list se savija kroz sredinu. Jedan takav savijeni list daje četiri strane publikacije.
Zbog toga se kod klamovanih brošura broj strana uobičajeno planira u celinama od četiri: 8, 12, 16, 20, 24, 28 i tako dalje.
Ako se sadržaj završi, na primer, na 18 strana, potrebno je drugačije rasporediti sadržaj ili dodati smislen prostor kako bi publikacija odgovarala načinu izrade.
Kod lepljenog poveza
Kod lepljenog poveza situacija zavisi od načina proizvodnje.
Publikacija može biti sastavljena od savijenih knjižnih slogova, ali kod određenih postupaka može se formirati i od pojedinačnih listova. Zbog toga zahtev za broj strana zavisi od tehnologije, papira, formata i proizvodne organizacije konkretnog posla.
Kod pojedinih izvedbi može biti dovoljno da broj strana bude paran, dok druge konstrukcije zahtevaju drugačije grupe stranica.
Zato se kod lepljenog kataloga konačan broj strana proverava pre završnog preloma, a ne kada je dizajn već zaključen.
Kod spiralnog i sličnih poveza
Kod poveza kod kojih se stranice mogu formirati od pojedinačnih listova ne primenjuje se ista logika kao kod klamovanja kroz pregib.
Najvažnije pravilo je zato jednostavno: broj strana ne treba prilagođavati univerzalnom pravilu, već konkretnom načinu štampe i poveza.
Korice i unutrašnji papir: šta zaista treba uskladiti?
Papir ne treba birati samo prema tome koji deluje najdeblje ili najluksuznije. Njegova uloga zavisi od sadržaja, načina korišćenja kataloga i poveza.
Kod jedne publikacije prioritet može biti veran prikaz fotografija, kod druge prijatan osećaj tokom čitanja, a kod treće otpornost na često listanje.
Da li korice treba da budu deblje od unutrašnjih strana?
Često da, ali ne nužno.
Kod obimnijeg kataloga deblje korice mogu dati publikaciji veću čvrstinu, zaštititi unutrašnje strane i jasno vizuelno odvojiti omot od sadržaja.
Kod tanje klamovane brošure može, međutim, vrlo dobro funkcionisati ista vrsta papira kroz celu publikaciju. Takav pristup može dati laganiji i jednostavniji rezultat.
Izbor zato treba posmatrati zajedno sa brojem strana, formatom i povezom.
Premazni ili nepremazni papir?
Premazni papir ima obrađenu površinu koja je pogodna kada publikacijom dominiraju fotografije, boje, proizvodi i detaljna grafika. Površina omogućava drugačiji vizuelni utisak i često se bira za komercijalne kataloge sa bogatim fotografskim sadržajem.
Nepremazni papir daje prirodniji i mirniji osećaj pod rukom. Manje reflektuje svetlost i može biti vrlo prijatan za publikacije sa više teksta ili za brendove koji namerno žele topliji i manje „sjajan“ izgled.
Nijedan od ova dva izbora nije sam po sebi kvalitetniji. Papir treba da podrži karakter publikacije.
Katalog građevinske opreme, brošura umetničke galerije, ponuda restorana i katalog enterijerskog studija ne moraju imati isti materijal čak ni kada su istog formata.
Kako gramatura utiče na katalog?
Veća gramatura znači više materijala po jedinici površine, ali iz toga ne treba izvući zaključak da je najdeblji papir automatski najbolji.
Gramatura utiče na osećaj u ruci, krutost listova, težinu čitavog kataloga, savijanje, debljinu unutrašnjeg bloka, mogućnost pojedinih vrsta poveza i troškove distribucije.
Ako katalog ima veliki broj strana, relativno mala promena papira može značajno promeniti njegovu ukupnu debljinu i težinu.
Kod materijala koji se šalje poštom ili masovno deli na događaju, to može biti važnije nego kod nekoliko reprezentativnih primeraka namenjenih poslovnim sastancima.
Papir utiče i na hrbat
Dva kataloga sa istim brojem strana ne moraju imati istu debljinu.
Ako jedan koristi tanji, a drugi znatno deblji unutrašnji papir, razlikovaće se i debljina kompletnog bloka. Kod lepljenog poveza ta razlika utiče na širinu hrpta.
To je važno i za dizajn korica. Ako na hrbatu treba da stoje naziv firme, naziv kataloga ili druga informacija, njegova širina mora biti poznata pre završne pripreme omota.
Zbog toga se korice lepljenog kataloga ne pripremaju potpuno nezavisno od unutrašnjih strana.
Kako povez utiče na otvaranje i izgled kataloga?
Povez nije samo završna obrada koja se bira kada je sve drugo gotovo. On utiče na broj strana, unutrašnje margine, izgled hrpta, način otvaranja i opšti utisak publikacije.
Klamovanje – praktično rešenje za tanje publikacije
Kod klamovanog poveza listovi se savijaju i spajaju metalnim klamericama kroz pregib.
Ovakav način izrade često se koristi za tanje brošure, programe, manje kataloge i slične publikacije. Prednost je jednostavna konstrukcija i dobro otvaranje, što čitaocu olakšava pregled sadržaja.
Klamovana publikacija nema klasičan ravan hrbat kao knjiga. Zato na njenoj bočnoj strani uglavnom nema prostora za naslov koji bi bio vidljiv kada katalog stoji na polici.
Kako raste broj strana ili se koristi deblji papir, raste i fizička debljina savijenih listova. Zbog toga ne treba unapred određivati univerzalni maksimalni broj stranica za klamovanje. Granica zavisi od formata, papira i mogućnosti konkretne proizvodnje.
Lepljeni povez – kada katalog dobija izražen hrbat
Lepljeni povez se često koristi kod obimnijih kataloga i publikacija koje treba da imaju izgled sličniji knjizi.
Unutrašnji blok se povezuje sa koricama, a publikacija dobija ravan hrbat. To je posebno korisno kada katalog treba da stoji na polici, jer naziv može biti vidljiv i sa bočne strane.
Lepljeni povez odgovara većim kolekcijama proizvoda, godišnjim katalozima, ozbiljnijim poslovnim publikacijama i materijalima koji imaju više stranica.
Njegova važna karakteristika je da se publikacija obično ne otvara potpuno ravno kao tanja klamovana brošura. Deo površine uz unutrašnju ivicu teže se vidi, zbog čega dizajn mora ostaviti dovoljno prostora uz povez.
Tekst, brojevi, oznake proizvoda i lica ljudi ne treba da budu postavljeni tako blizu unutrašnje ivice da čitalac mora snažno da razdvaja stranice kako bi ih video.
Šiveni povez – za zahtevnije i trajnije publikacije
Kod šivenog poveza grupe stranica se dodatno povezuju koncem pre završnog formiranja publikacije.
Takvo rešenje može biti pogodno za obimnije publikacije koje treba intenzivno koristiti i kod kojih je važna veća trajnost konstrukcije.
Izrada je složenija od jednostavnog klamovanja, pa se izbor opravdava kada karakter, obim i namena publikacije zaista zahtevaju takvo rešenje.
Kod svakog projekta treba proveriti koje vrste poveza odgovaraju konkretnoj kombinaciji formata, papira, broja stranica i tiraža.
Šta se dešava sa sadržajem u pregibu?
Pregib je posebno važan kod fotografija i elemenata koji prelaze preko dve strane.
Panoramska fotografija enterijera može izgledati odlično preko cele otvorene dvostrane celine, ali ako se lice osobe, naziv proizvoda ili ključni detalj nalaze tačno u sredini, deo informacije može završiti u pregibu.
Isto važi za logotip, cenu, šifru proizvoda ili važnu rečenicu.
Zbog toga se vizuelno važni elementi ne postavljaju nasumično preko unutrašnje ivice. Koliko prostora tačno treba ostaviti zavisi od poveza i konstrukcije publikacije, ali princip ostaje isti: važan sadržaj treba da ostane lako vidljiv tokom normalnog listanja.
| Povez | Najčešća primena | Otvaranje | Ravan hrbat | Važna napomena |
|---|---|---|---|---|
| Klamovani | Tanje brošure i katalozi | Vrlo dobro | Ne | Broj strana se tipično planira u četvorkama |
| Lepljeni | Obimniji katalozi | Ograničenije uz povez | Da | Potrebna veća pažnja pri planiranju unutrašnjih margina |
| Šiveni | Obimnije i trajnije publikacije | Dobro | Da | Složenija izrada namenjena zahtevnijim projektima |
Kako planirati tiraž i kasnije izmene?
Tiraž nije samo pitanje koliko vam je primeraka trenutno potrebno. Treba razmišljati i o tome koliko dugo će sadržaj kataloga ostati aktuelan.
Ako katalog sadrži proizvode koji se godinama ne menjaju, stabilne tehničke podatke i informacije koje će važiti duže vreme, veći tiraž može imati smisla.
Ako se cene menjaju nekoliko puta godišnje, nove kolekcije dolaze svake sezone ili se asortiman brzo menja, velika količina unapred odštampanih kataloga može vrlo brzo postati zastarela.
Manji tiraž kada se sadržaj često menja
Digitalna štampa je naročito praktična za manje količine, kratke rokove i publikacije koje će se češće ažurirati.
Na primer, kompanija može štampati manju količinu sezonskog kataloga, pratiti koliko primeraka zaista koristi i zatim pripremiti novu verziju kada se ponuda promeni.
Takav pristup smanjuje rizik da stotine zastarelih kataloga ostanu u magacinu.
Veći tiraž kada je sadržaj stabilan
Kada je potreban veći broj istih primeraka i sadržaj se neće menjati tokom dužeg perioda, ofset štampa često postaje racionalnije rešenje.
Cena po primerku tada može biti povoljnija pri većim količinama, dok je proizvodnja pogodna za velike serije sa ujednačenim izgledom.
Elegance Studio radi digitalnu i ofset štampu promotivnog materijala, pa se izbor načina štampe može prilagoditi formatu, tiražu, roku i karakteristikama konkretnog kataloga ili brošure.
Ne birajte tiraž samo prema najnižoj ceni po komadu
Pretpostavimo da firmi trenutno treba 300 kataloga.
Ponuda za 1.000 primeraka možda ima nižu cenu po jednom komadu. To ipak ne znači da je automatski povoljnija odluka ako će se za nekoliko meseci promeniti proizvodi, cene ili kontakt podaci.
Ako se 700 kataloga nikada ne upotrebi, niska cena pojedinačnog primerka nije donela stvarnu uštedu.
Bolje je posmatrati ukupan trošak korisno iskorišćenih primeraka, a ne samo cenu štampe jednog komada.
Planirajte različite verzije unapred
Firma može imati isti osnovni katalog, ali različite potrebe za različita tržišta.
Jedna verzija može biti na srpskom, druga na stranom jeziku. Distributeri mogu zahtevati drugačije kontakt podatke. Pojedina tržišta mogu imati različite cene ili proizvode.
Ako se te razlike otkriju tek nakon završetka dizajna, upravljanje verzijama postaje komplikovano.
Zato unapred treba odrediti koji sadržaj je trajni deo kataloga, a šta se često menja.
Ako se cene menjaju često, može biti racionalnije da štampani katalog predstavlja proizvode i osnovne karakteristike, dok se korisnik putem QR koda vodi ka ažurnom cenovniku ili internet stranici. Tako publikacija može ostati upotrebljiva duže.
Gde će se katalog deliti?
Način distribucije direktno utiče na format, papir, težinu i tiraž.
Katalog koji stoji u salonu može biti veći i obimniji. Publikacija koju komercijalista nosi svakog dana na sastanke treba da bude praktična za transport. Materijal koji se deli hiljadama ljudi na događaju mora biti dovoljno kompaktan da ga posetilac zaista poželi da ponese.
Sajmovi, konferencije i korporativni događaji
Na sajmu posetilac često dobija materijal od desetina izlagača. Teška i velika publikacija može izgledati reprezentativno na štandu, ali je pitanje da li će je korisnik nositi nekoliko sati.
U takvom slučaju može imati smisla pripremiti manju brošuru za širu podelu, a detaljniji katalog davati samo zainteresovanim kupcima i poslovnim partnerima.
Ako je publikacija deo šire pripreme događaja, korisno je povezati je sa ostalim reklamnim materijalom za korporativne proslave i događaje firme. Katalog tada nije izolovan proizvod, već deo celine koja može uključivati pozivnice, kese, programe i druge materijale.
Sezonske i praznične kampanje
Katalog sa prazničnom ponudom ima veoma kratak period stvarne upotrebe. U takvoj situaciji veći tiraž samo radi niže cene po primerku može biti posebno rizičan.
Slična logika važi za publikacije koje prate sezonske kolekcije, godišnje akcije ili specifične promotivne periode.
Kod kampanja koje kombinuju više vrsta materijala može biti korisno unapred uskladiti katalog sa ostatkom komunikacije. Primer takvog planiranja možete videti i u vodiču o novogodišnjem reklamnom materijalu za zaposlene i poslovne partnere.
Imate sadržaj za katalog? Definišite pravo rešenje pre štampe
Dobar katalog ne počinje najdebljim papirom, najvećim formatom niti najneobičnijim povezom. Počinje jasnim odgovorom na pitanje čemu publikacija služi i kako će je njen čitalac koristiti.
Kada je namena jasna, lakše je odrediti format. Kada su format i struktura sadržaja poznati, prirodno se dolazi do broja strana. Tek tada povez, papir, tiraž i način štampe mogu da se izaberu kao delovi jedne celine.
Takav redosled smanjuje naknadne izmene, sprečava prenatrpane stranice i pomaže da budžet bude usmeren na ono što zaista poboljšava krajnji rezultat.
Elegance Studio ima više od 20 godina iskustva u štampi i brendiranju i u okviru svoje ponude izrađuje kataloge, brošure i druge poslovne materijale. Ako pripremate novu publikaciju, pošaljite format koji razmatrate, broj strana, željeni povez, tiraž i rok. Na osnovu tih podataka može se odabrati odgovarajuće rešenje za digitalnu ili ofset štampu i pripremiti konkretna ponuda.
Za sledeći korak možete poslati upit Elegance Studio timu sa osnovnim informacijama o projektu.
Česta pitanja o katalozima i brošurama
Koji format je bolji za katalog – A4 ili A5?
A4 je bolji kada vam treba više prostora za velike fotografije, tehničke podatke, tabele i detaljnije opise. A5 je praktičniji za nošenje i distribuciju i često dobro funkcioniše za brošure i manje kataloge.
Izbor zato zavisi od količine sadržaja i načina korišćenja, a ne od toga koji format izgleda reprezentativnije sam po sebi.
Da li broj strana kataloga mora biti deljiv sa 4?
Ne u svim slučajevima. Kod klamovanih publikacija broj strana se tipično planira u grupama od četiri jer jedan savijeni list formira četiri strane.
Kod lepljenog, spiralnog i drugih poveza pravilo zavisi od konkretne konstrukcije i načina proizvodnje. Zato broj strana treba potvrditi sa štamparijom pre završnog preloma.
Da li se korice računaju u broj strana?
Mogu, ali način navođenja mora biti jasan. „Brošura od 16 strana“ može se u različitim ponudama tumačiti drugačije ako nije precizirano da li su korice uključene.
Zato je najbolje napisati, na primer, „16 strana ukupno, uključujući korice“ ili „16 unutrašnjih strana + korice“. Time se izbegava nesporazum prilikom obračuna i pripreme.
Kada izabrati klamovanje, a kada lepljeni povez?
Klamovanje je često praktično za tanje brošure i kataloge kojima je važno dobro otvaranje i jednostavna konstrukcija.
Lepljeni povez je prikladniji kada je publikacija obimnija, kada treba da ima izražen hrbat ili izgled sličniji knjizi. Konačan izbor ipak zavisi i od formata, broja strana, vrste i debljine papira.
Da li katalog može imati nestandardnu dimenziju?
Može. Nestandardni format može biti vrlo upečatljiv i pomoći da publikacija dobije poseban karakter.
Pre završetka dizajna ipak treba proveriti da li željena dimenzija odgovara proizvodnoj opremi i dostupnim formatima papira. U pojedinim slučajevima mala korekcija dimenzije može omogućiti racionalnije iskorišćenje materijala.
Da li je za katalog bolja digitalna ili ofset štampa?
Za manje tiraže, kraće rokove i sadržaj koji se češće menja često je praktičnija digitalna štampa. Za veće količine istog sadržaja ofset štampa može pružiti povoljniji odnos troška i količine.
Najbolji izbor zavisi od tiraža, formata, papira, roka i drugih karakteristika projekta, pa je korisno uporediti mogućnosti digitalne i ofset štampe u Elegance Studio prema konkretnom katalogu.
Šta treba poslati da bih dobio preciznu ponudu za štampu kataloga?
Za dobru početnu ponudu najvažnije je poslati format, broj strana, vrstu poveza, tiraž i željeni rok.
Ako već imate pripremljen dokument, pošaljite i njega. Ako još nemate potpuno definisane papir, povez ili druge tehničke detalje, dovoljno je da opišete namenu publikacije i željeni rezultat kako bi se razmotrilo odgovarajuće rešenje.
